“Putujući vozom, gledao sam ljude oko sebe, koji su kroz prozor posmatrali odmicanje putovanja, često glasno komentarišući lepotu pejsaža. Niko od njih ni jednom rečju nije pomenuo starog otpravnika vozova, koji je mašući svojim fenjerom ispred polusrušene seoske železničke stanice, odobravao vozu bezbedan nastavak puta. To me je podstaklo da im pokažem, da o svakom njihovom putovanju, brine veliki broj anonimusa o kojima niti razmišljaju niti znaju da postoje. Ulazim u železničke depoe i tamo upoznajem „male ljude“, skretničare, otpravnike, kočničare, spremačice… Dok snimanjem ovekovečujem trenutak prolaska voza koji u noćnoj tmini rasipa raskošnu svetlost na sve strane, iz mraka izranja reka ljudi koja mu tu svetlost daje.” – Branko Pelinović
Branko Pelinović je strpljivo, tiho i nenametljivo snimao ove monumentalne fotografije, često se oslanjao na dugu ekspoziciju da bi dobio svoje snimke i pritom prikazao život na železnici na Plavom vozu od Beograda (ŽTP Beograd) do Bara.
