Pelinović nas je sa režiserom Božidarom Kalezićem odveo na odeljenje psihijatrije Centralnog zatvora u Beogradu na projekat ‘Treptači svemira’ (1989) koji je opisan kao domaća verzija ‘Let iznad kukavičjeg gnezda’. Kao rezultat lutanja po zatvorskim hodnicima, približavanja zatvorenicima i gledanja stradanja izmučenih umova, Pelinović je napravio seriju fotografija koje se prikazala širom Evrope (uključujući Napulj i Pariz). Na svojim fotografijama istraživao je život u popravnim ustanovama i ljude koji su sa druge strane zakona koji su na izdržavanju kazne – koje društvo smatra „monstrumima“.
On je postavio pitanje „U čemu je razlika između nas i sveta iza rešetaka?“. Fotografijom odgovaram: Razlika je u ambijentu u kome se ljudski život nastavlja i težina duhovne patnje zbog crne rupe u njihovim umovima.
